Teofan Strelicas Batas: Sveti Jakov Persijanac

Među svetiteljima koji stoje u donjoj zoni katolikona manastira Svetog Nikole Anapafsasa na Meteorima, Sveti Jakov Persijanac privlači pogled neobičnom odeždom: kupolastom kapom s podignutim crvenim obodom, raskošnim tkaninama koje se preklapaju i dugim, visećim rukavima iz kojih izviru ruke u užim, okerastim odevnim predmetima. Zidnu sliku naslikao je kritski monah Teofan Strelicas, poznat i kao Batas ili Teofan Kritski, u okviru živopisa crkve dovršenog u oktobru 1527. godine. Pod lukom koji uokviruje lik, svetitelj stoji frontalno i drži krst uz samo lice.

Tesna crkva i rani potpis

Oblik manastirskog kompleksa odredio je skučeni plato stene, koji je nametnuo razvoj građevina u spratovima, jedan iznad drugog. Među njima je i mali katolikon, nepravilne osnove i sažetog krstoobraznog rasporeda, a sa zapadne strane nalazi se priprata (liti) s drvenom tavanicom. Po površinama ovog tesnog prostora Teofan raspoređuje mnoštvo predstava, ostavljajući svetiteljima prikazanim u celoj figuri donju zonu zidova, blizu vernika.

Ktitorski natpis čuva njegov potpis: „χείρ Θεοφάνη μοναχοῦ τοῦ ἐν τῇ Κρήτη Στρελίτζας“ („ruka monaha Teofana Strelicasa s Krita“). Prema odrednici u Pandektisu, ovaj natpis iz 1527. godine, pisan s pravopisnim greškama, predstavlja najraniji poznati pomen slikara. U Velikoj lavri na Svetoj Gori, 1535. godine, formula postaje kraća, „διά χειρός κυρού Θεοφάνη μοναχού“ („rukom kir Teofana, monaha“), a ista odrednica izostavljanje porodičnog imena i porekla tumači kao znak ugleda koji je u međuvremenu stekao. Razlika dopušta takvu pretpostavku, ali sama po sebi ne otkriva okolnosti u kojima su dva natpisa nastala.

Rođen najverovatnije u Iraklionu tokom poslednjih petnaest godina XV veka, Teofan je već bio monah kada je radio u Anapafsasu. Umro je u istom gradu u februaru 1559. godine. Živopis na Meteorima ostaje njegova najstarija poznata potpisana i datovana monumentalna celina.

U dokumentaciji UNESCO-a fresko-slike iz 1527. godine priznate su kao ključna referentna tačka za ikonografske i stilske odlike postvizantijskog slikarstva, čiji se uticaj široko proširio i dugo održao. Njihov značaj se, dakle, tiče i razvoja crkvenog slikarstva daleko izvan samog manastira.

Stav, krst i plašt pod lukom

Na dubokoj, gotovo crnoj plavoj pozadini ističe se okerasti oreol, oivičen crvenom i belom trakom. Niže pozadina postaje sivkasta i završava se tamnocrvenom zonom na kojoj počiva obuća. Stopala su mu blago razmaknuta, a vrhovi okrenuti na različite strane, pa svetitelj zadržava frontalnost torza, dok nejednak raspored nabora daje stavu izvesnu slobodu.

U desnoj ruci, levo od posmatrača, drži gotovo uspravno tanak krst svetle boje. Prsti obuhvataju dugu dršku, koja se uzdiže pored glave. Leva ruka spušta se ispred struka i pridržava ukrašeni porub plašta, skupljajući tkaninu u sitne nabore.

Vitka figura dobija volumen pre svega zahvaljujući odeždi. Na licu, duga kestenjasta kosa i brada, jasno razdeljena u dva talasasta kraja, unose drugačiji, finiji pokret oko mirnih crta. Pogled ostaje upravljen ka posmatraču.

Odežda istočnog velikodostojnika

Oko vrata se razaznaje zelenkasti deo donje odeće s okerastom trakom. Preko nje se razvija tamnoplava haljina, čije nabore iscrtavaju snažne sivobele linije: uske i gotovo vodoravne oko torza, niže se izdužuju, kako tkanina pada ka obući. Pravougaona okerasta ukrasna aplikacija nalazi se ispred stomaka, a na desnom ramenu svetitelja vidi se šira traka s tamnim spiralnim motivima.

Posebnu pažnju zaslužuju rukavi. Uski, okerasti donji rukavi pokrivaju podlaktice i nose tanke poprečne linije, dok spoljni, mnogo duži, vise sa strane, otvorenih otvora i ukrašenih završetaka. Njihova unutrašnja strana prikazana je svetlim tonom. Oko struka je obavijena beličasta tkanina s crvenim i tamnim prugama, vezana spreda, s jednim krajem koji pada ukoso; njen položaj dopušta da se prepozna kao platneni pojas.

Kestenjastocrveni plašt pokriva levo rame i obavija donji deo tela, otkrivajući mestimično svoju živocrvenu postavu. Skupine belih tačkica obrazuju na tkanini sitne cvetolike ukrase. Porube prate nizovi većih belih tačaka, poput veza od bisera, koji se ukoso ukrštaju na grudima i nastavljaju do donjih nabora. Na rubu plave haljine, široka okerasta traka ispunjena je crnim vijugavim viticama.

Čak i usred tako bogate odežde, kapa se izdvaja. Njena sivoplava kupola, raščlanjena tamnim uspravnim linijama, nosi na vrhu okerasti cvetoliki ukras. Široki crveni obod podiže se sa strane u šiljate krajeve posute svetlim pegama, a iznad čela izdiže se drugi, uspravni ukras, listolik i okerast.

Kao istočni plemić prikazan je Jakov kroz ovu odeždu, uz ogradu da je reč o slikarskom izrazu njegovog porekla i društvenog položaja u okviru postvizantijske ikonografske tradicije. Odežda se ne može uzeti doslovno kao svedočanstvo o stvarnoj odeći persijskog dvoranina iz V veka.

Prema predanju sinaksara, Jakov je zauzimao visok položaj na dvoru Jazdegerda I, koji je vladao od 399. do 420. godine, i njegovog naslednika Bahrama V. Zaveden carskom naklonošću, prineo je žrtvu idolima, sve dok ga pismo majke i supruge nije privelo pokajanju. Usledili su javno ispovedanje vere i mučeništvo uzastopnim odsecanjem udova, okončano odsecanjem glave. Crkva proslavlja njegov spomen 27. novembra.

Na zidnoj slici u Anapafsasu mučeničko svojstvo označeno je krstom. Telo je prikazano neokrnjeno, a raskošna odežda ostaje dominantna, što posmatraču omogućava da poveže položaj na dvoru s kasnijim ispovedanjem. Ta veza predstavlja tumačenje predstave.

Za kritsku pozadinu slikara paralelu nudi studija Cigaridasa, u kojoj se ikona Uspenja Presvete Bogorodice, poreklom iz Kalambake i čuvana u manastiru Varlaam, pripisuje Teofanu i datuje u 1527. godinu. Atribucija se oslanja na ikonografsku srodnost s Uspenjem u Anapafsasu i na stilske odlike koje upućuju na Andreasa Ricosa. Tiče se drugog dela i druge teme, ali osvetljava odnos Teofanovog monumentalnog slikarstva i tradicije kritskih prenosnih ikona.

Lik i natpis imena

Na fotografskom detalju jasnije se čita modelacija lica. Smeđi proplazmos, odnosno tamniji osnovni sloj inkarnata, ostaje vidljiv oko očiju i duž obraza, a preko njega se šire svetliji okerasti tonovi. Tanki beli potezi četkice zgušnjavaju se ispod očiju i sa strana nosa. Lučne obrve podižu se ka sredini čela, iznad krupnih bademastih očiju s crvenkastosmeđim dužicama.

Dug, uzan nos doseže gotovo do tankih brkova koji uokviruju crvene usne. U bradi talasaste linije prate rast dlaka i dole se razdvajaju u dva jasna kraja. Na isti način obrađeni su i uvojci koji padaju s obe strane vrata, nešto iznad ramena.

Na tamnoj pozadini, izvan oreola, bela slova iskazuju identitet svetitelja. Levo od posmatrača, u uspravnom rasporedu, ispisano je „Ο ΑΓ(ΙΟΣ) ΙΑΚΩΒΟΣ“. Desno se čita „Ο ΠΕΡCΙC“, s lunarnim sigmama i jotom na mestu ete u reči „Πέρσης“.

Čitanje na savremenom grčkom

Dva dela natpisa čitaju se zajedno: „Ο Άγιος Ιάκωβος ο Πέρσης“, to jest „Sveti Jakov Persijanac“.

Na fotografijama se uočavaju brojna oštećenja, iako lik ostaje dobro čitljiv. Mreža tankih prslina širi se po kapi i oreolu, s granama koje se nastavljaju na lice. Veći gubici bojenog sloja javljaju se na levom ramenu svetitelja i oko struka, dok dole izraženo, gotovo uspravno oštećenje preseca odeću i dopire do obuće. Fotografija omogućava opis ovih promena; za njihov tačan obim i prirodu bio bi potreban konzervatorski pregled.

Ipak su sačuvane fine gradacije oko očiju, linije brade i veliki delovi ukrasa na tkaninama. Na mestu gde leva ruka pridržava plašt, bele tačke poruba i dalje prate sitne nabore između prstiju.

Izvori i literatura

• Orthodox Church in America. Greatmartyr James the Persian. Lives of All Saints Commemorated on November 27.
• UNESCO World Heritage Centre. Meteora. World Heritage List, br. 455.
• Institut za novogrčka istraživanja (Nacionalna helenska istraživačka fondacija). Στρελίτζας-Μπαθάς Θεοφάνης [Strelicas-Batas, Teofan]. Έλληνες ζωγράφοι μετά την Άλωση (1450-1830) [Grčki slikari posle pada Carigrada (1450-1830)], Pandektis, Nacionalni centar za dokumentaciju.
• Tsigaridas, E. N. (2011). An unknown work by Theophanis the Cretan at Meteora. Δελτίον της Χριστιανικής Αρχαιολογικής Εταιρείας 22, 357-364.