Hans fon Ahen: Alegorija Pravde

S mačem okrenutim ka oborenim figurama i vagom podignutom pored stuba, Pravda dominira Alegorijom Hansa fon Ahena (Hans von Aachen), delom iz 1598. godine koje se čuva u Staroj pinakoteci u Minhenu. Naslikana uljem na bakru, dimenzija 56 × 47 cm, kompozicija je u katalogu muzeja zavedena kao Alegorija pobede Pravde, pod inventarskim brojem 1611. Naga Istina, koja sedi pored nje, pruža ruku ka svojoj zaštitnici, dok se niže, među telima poraženih, pomalja lav.

Alegorija Pravde i pokret figura

U desnom delu slike sabrana je glavna masa prizora, a dve ženske figure povezane su suprotnim pokretima: Pravda se saginje nadole, prateći pogledom pravac mača, dok Istina, okrećući torzo, pruža ruku ka grudima Pravde. Taj dodir vizuelno drži figure na okupu, uprkos zamahu podignute ruke i širokom razvijanju odeće prema ivici slike.

Niže, nagib tela nastavlja kosi pokret mača. Jedan muškarac oboren je na stepenike prvog plana, glave okrenute naviše i raširenih ruku, dok se u donjem levom uglu razaznaje maska. Preklapanja otežavaju neposredno čitanje kontura, utoliko više što crvena tkanina pada iza lava.

Istina je prikazana uglavnom s leđa. Osvetljenom torzu, koji se okreće ne gubeći kontinuitet obrisa, suprotstavljena je duboka senka svetloplave tkanine. Lice, manje i delimično okrenuto ka posmatraču, nalazi se blizu glave Pravde, ali se pogled vraća prostranstvu leđa i savijenim nogama, onde gde se telo približava ivici sedišta.

Levo se otvara pejzaž, s malim ženskim figurama ispred porušenih građevina i horizontom koji se povlači pod prostranim oblacima. Daljina je dočarana bleđenjem boja i pojednostavljivanjem oblika, dok u prvom planu lavlja griva zadržava gusto, gotovo zbijeno prisustvo.

Istina i ublažavanje strogosti

Personifikacija, odnosno prikazivanje apstraktnog pojma u ljudskom obliku, omogućava slikaru da kroz telesne odnose razvije scenu političkog i moralnog sadržaja. Vaga i mač određuju Pravdu, čije se delovanje, prema tumačenju muzeja, povezuje s pobedom dobre vladavine nad prevarom i porokom.

U studiji Oršolje Bubrjak (Orsolya Bubryák) zabeleženo je i čitanje nage Istine kao figure koja ublažava Pravdu, unoseći blagost u vršenje vlasti. Lav je tumačen kao snaga vladara i kao moguća heraldička aluzija na Vitelsbahe. U pozadini autorka prepoznaje Izobilje i Mir, zajedno sa Slogom.

U svetlu ovog tumačenja, gest između dveju protagonistkinja dobija posebnu težinu. Slikar smešta njihov dodir blizu središta gornje grupe, između vertikalnog uzdizanja vage i naglog spuštanja sečiva. Napetost ostaje u donjem delu, gde su tela zbijena, dok se gore pokret na trenutak zaustavlja na dlanu Istine.

Dvor Rudolfa II i moguća narudžbina

Rođen u Kelnu, Hans fon Ahen je radio u Italiji i Bavarskoj pre nego što se nastanio u Pragu, gde je, prema podacima Nacionalne galerije u Londonu, od 1596. godine služio Rudolfu II kao slikar i savetnik pri nabavci umetničkih dela. Taj put doveo ga je u neposredan dodir s umetničkim stvaralaštvom i kolekcionarskim težnjama različitih dvorova evropske renesanse.

U Alegoriji izduženost tela i njihovi složeni zaokreti daju konkretan sadržaj određenju ovog slikarstva kao manirističkog. Istina se okreće ka Pravdi, zadržavajući noge u drugom pravcu, a draperije se otvaraju u nabore koji proširuju gestove. Na crvenoj odeći, naročito oko podignute ruke, svetle ružičaste površine graniče se s dubokim senkama i daju naborima veću oštrinu.

Stara pinakoteka smatra delo verovatnim darom Rudolfa II mladom vojvodi Maksimilijanu I Bavarskom. Ta pretpostavka povezana je s tumačenjem slike kao „ogledala vladara“, slikarske formulacije vrlina koje vladar treba da upražnjava. Ipak, Bubrjak ističe da dar nije potvrđen nijednim pisanim izvorom i da prisustvo slike u Minhenu nije dokumentovano za Maksimilijanovog života. Pouzdano je zabeležena u inventaru iz 1748. godine, gde je opisana kao predstava Mira i Pravde.

Izvori i literatura

• Bayerische Staatsgemäldesammlungen. Allegorie des Sieges der Gerechtigkeit. Alte Pinakothek, onlajn katalog, inv. br. 1611.
• Bubryák, Orsolya (2022). „Hans von Aachens Werke in Augsburger Sammlungen“. Studia Rudolphina, 21–22, naročito str. 37–42.
• National Gallery. Hans von Aachen. Biografska beleška (onlajn).