Digitalna reprodukcija kompozicije Venera i Adonis, pripisane Hansu fon Ahenu, oko 1574–1588. Original je ulje na platnu, 68,2 × 95,2 cm, Harvard Art Museums / Busch-Reisinger Museum, Kembridž (Masačusets).U senci velikog drveta Venera se naginje ka Adonisu, koji podiže lice da je pogleda. Njena ruka prelazi iza njegovih ramena, a desno lovački pas, koji sedi, okreće glavu ka paru. Venera i Adonis, slika koja se pripisuje nemačkom slikaru Hansu fon Ahenu (Hans von Aachen) i datuje približno u period 1574–1588, izvedena je uljem na platnu i ima dimenzije 68,2 × 95,2 cm. Pripada muzeju Busch-Reisinger Museum u okviru Harvard Art Museums u Kembridžu (Masačusets), pod inventarskim brojem BR77.1 .
Jedinstvo prizora počiva pre svega na razmeni pogleda. Oko tog susreta organizuju se razilaženja tela i otvaranje ka pejzažu, s malom figurom Kupidona dole levo, pored tkanina.
Venera i Adonis u kompoziciji
Sedeći više, Venera ističe svoj svetli torzo naspram tamnog rastinja. Nagib glave nastavlja se u rame i u ruku kojom obuhvata mladića. On sedi ukoso, s kolenima okrenutim nadesno, ali lice vraća ka boginji. Suprotan smer donjeg dela tela i pogleda unosi pokret u prizor dugog počinka.
Niže, ispred tkanina koje pokrivaju Venerine noge, ruke dveju figura se približavaju i preklapaju. Taj dodir ponavlja, u manjoj razmeri, blizinu lica.
Plavozelena tkanina skuplja se oko boginjinih bokova i spušta se u gustim naborima do tla. Svetlosiva draperija prostire se između figura, dok topla tkanina oker-crvene boje pokriva deo Adonisove karlice i butine. Na priloženoj slici Venerino stopalo dopire blizu donjeg levog dela kompozicije. Mladićeva ispružena noga pruža se u suprotnom pravcu, nadesno, ispred psa.
Pored njih kleči Kupidon, podižući jednom rukom ivicu tkanine iznad glave. Drugu ruku pruža ulevo. Taj pokret stvara mali, relativno samostalan prizor na rubu glavne grupe, gde tamna tkanina obavija osvetljeno dečje telo.
Svetlost na telima i otvaranje pejzaža
Na Venerinom ramenu i grudima skupljaju se najsvetliji tonovi. Svetla put odvaja se od smeđih i dubokih zelenih tonova okruženja, dok kod Adonisa kjaroskuro jače naglašava raščlanjenost grudnog koša. Ispod ruke i oko stomaka senke se produbljuju tamo gde se telo okreće ili dodiruje tkanine.
Razlika u osvetljenju omogućava da se figure čitaju odvojeno, iako ih zagrljaj i preklapanja tesno povezuju.
Iza para, široko stablo i gusto lišće ograničavaju dubinu. Nadesno se, međutim, prostor otvara u hladnijim tonovima. Planinski masivi smenjuju se jedan za drugim, niže je svetla vodena površina, a iznad padina otvoreno nebo. Prelaz sa zasenčenog mesta ljubavnika na udaljeni pejzaž odigrava se naglo, gotovo iza Adonisovog ramena.
S grana visi ružičasta zavesa, najuočljivija gore levo. Njeni nabori daju prostoru pod vedrim nebom nešto od prisnosti enterijera. Tkanina se proteže i duž gornje ivice, mada je veliki deo upijen senkama rastinja.
Atribucija Hansu fon Ahenu
Autorstvo slike bilo je predmet neslaganja među stručnjacima. Katalog Luvra, u odrednici o crtežu koji prikazuje Veneru kako zadržava Adonisa dok polazi u lov, beleži različita mišljenja o kompoziciji s Harvarda. Joachim Jacoby je odbacio njeno pripisivanje Hansu fon Ahenu, dok ju je Eliška Fučíková smatrala delom koje je slikar sam izveo i tvrdila da je crtež iz Luvra imao pripremni karakter. Ista odrednica navodi da se Thomas DaCosta Kaufmann složio s njenim mišljenjem. Odgovarajuća bibliografija sabrana je u odrednici na portalu Louvre site des collections.
S formalnog stanovišta, izdužene proporcije i složen raspored udova dopuštaju da se prizor opiše pojmovima manirizma. Venera se saginje, dok se Adonis okreće ka njoj, zadržavajući noge u drugom pravcu. Lakoća zagrljaja postoji uporedo sa stavom koji zahteva brižljivo organizovana preklapanja, naročito dole, između kolena i tkanina.
Na desnom kraju pas drži njušku podignutu, a ogrlica mu je jasno vidljiva. Njegovo prisustvo upućuje na Adonisa kao lovca. Ipak ostaje blizu para, u istoj tamnoj zoni prvog plana, s otvorenim pejzažom odmah iza sebe.
