Teofan Strelicas Batas: Sveti Hristofor u Anapafsasu

U vodi reke, s malim Hristom koji sedi na njegovom levom ramenu, Sveti Hristofor Teofana Kritskog oslanja se na visok, olistao štap i okreće lice ka detetu koje nosi. Zidna slika pripada živopisu katolikona manastira Svetog Nikole Anapafsasa na Meteorima, delu kritskog slikara Teofana Strelicasa Batasa datovanom u 1527. godinu. U ovoj predstavi tema koja je stekla veliku popularnost u zapadnoj umetnosti ulazi u živopis pravoslavnog hrama, a pažnja se usredsređuje na odnos dveju figura i na kretanje svetitelja kroz providnu vodu.

Potpis iz 1527. godine i slikar

U ktitorskom natpisu katolikona Teofan navodi svoje ime i monaški čin, zajedno s kritskim poreklom. Anapafsas je njegova najstarija sačuvana potpisana i datovana celina zidnog slikarstva, i od nje počinje pouzdano dokumentovan put njegovog monumentalnog slikarstva. Potom slede velika svetogorska dela, u Velikoj Lavri 1535. i u manastiru Stavronikiti 1546. godine, gde je radio zajedno sa sinom Simeonom.

Epigrafsku građu o tom putu ispituje jeromonah Teofan Stavronikitski u studiji iz 2025. godine, usredsređenoj na otkriće dela slikarevog potpisa u katolikonu Stavronikite. Nalaz je pružio materijalno svedočanstvo u prilog atribuciji tamošnjih zidnih slika, koja se već oslanjala na stilsku analizu i na rukopisnu belešku o tome da su ih Teofan i Simeon dovršili u januaru 1546. godine.

Otvorenija ostaju pitanja o njegovoj delatnosti pre Meteora. Marija Konstantudaki-Kitromilidu predlaže da se Teofanu pripišu zidne slike katolikona manastira Svetog Neofita na Kipru, a samog slikara hronološki smešta otprilike između 1485. i 1559. godine. Ona ga takođe povezuje s Teofilaktom, koji potpisuje ikonu Bogorodice Enklistrijane u istom manastiru, i predlaže njegovo poistovećivanje s istoimenim članom porodice Strelicas-Batas, posvedočenim na Kritu 1509. i 1517. godine. Reč je o istraživačkoj pretpostavci; u njenom okviru promena imena iz Teofilakt u Teofan dovodi se u vezu s monaškim postrigom, koji je prethodio radu u Anapafsasu.

Meteori su 1988. godine upisani na Listu svetske baštine. U dokumentaciji UNESCO-a Teofanove zidne slike iz 1527. godine priznate su kao osnovna referenca za ikonografske i stilske odlike postvizantijskog slikarstva, s uticajem koji se proširio izvan ove manastirske celine.

Lik pod višelisnim lukom

Naslikan višelisni luk, izveden u svetlim sivim tonovima, obuhvata gornji deo predstave. Pod njim gotovo crna pozadina omogućava da se jasno istaknu zlatni oreol i obrisi odeće. Na celovitoj fotografiji vide se oštećenja slikanog sloja duž levog ruba, dok niže jedna pukotina koso prolazi pored štapa i nastavlja se ka vodi.

Hristofor je prikazan kao snažan čovek, širokog koraka i golih potkolenica. Njegovo desno stopalo, levo za posmatrača, okrenuto je u pravcu hoda, dok drugo ostaje više pozadi; nasuprot kretanju nogu, glava se okreće ka ramenu na kome sedi Hristos. Taj mali zaokret daje figuri unutrašnju pokretljivost, jer trup zadržava stabilnost koju hod zahteva.

Reka zauzima donji deo kompozicije i doseže nešto ispod kolena. Nizom talasastih linija u sivoplavim tonovima slikar označava njenu površinu, ostavljajući potkolenice i stopala vidljivim kroz vodu. Linije prelaze preko nogu, čas gušće, čas ređe, i nastavljaju se do ivica predstave.

Dete na ramenu i štap koji je prolistao

Visoko na svetiteljevom levom ramenu sedi Hristos, telom okrenut ka njemu. Nosi svetao sivoplavi hiton s malim crvenim geometrijskim ukrasima i crveni himation, čiji se slobodni kraj previja iza njega, ka desnoj strani slike. Desnu ruku pruža iznad Hristoforove glave i spušta je na njegovu kosu; u levoj drži mali, savijeni beli svitak. Jedna bosa noga spušta se ispred svetiteljevih grudi, ispod ivice crvene odeće.

Štap Hristofor drži desnom rukom. Drvo se proteže gotovo celom visinom predstave i završava se lišćem koje se, poput male palmine krošnje, otvara pored oreola. Olistalost štapa vezuje se za čudo njegovog prolistavanja, znak božanskog identiteta deteta u žitijnom kazivanju. Tako u istoj slici prelaska preko reke svoje mesto ima i pojedinost koja upućuje na otkrivenje Hrista.

Natpisi

Belim slovima na tamnoj pozadini ispisani su identiteti likova. Levo od velikog oreola uspravno je raspoređeno skraćeno napisano „Ο ΑΓΙΟΣ“, dok se desno Hristoforovo ime razvija u više redova, s ligaturama i izduženim završecima. Nejednaka raspodela raspoloživog prostora, između Hristove odeće i granice predstave, utiče na raspored pisma.

Pored glave deteta razaznaju se „ΙϹ ΧϹ“, ustaljene skraćenice imena Isus Hristos, u kojima lunarna sigma ima oblik slova C. U njegovom oreolu vide se i linije upisanog krsta. Fotografski detalj omogućava prepoznavanje imena, ali ne pruža dovoljan osnov za pouzdane zaključke o akcentovanju svetiteljevog imena ili o identitetu pisara.

Prevod na srpski

Natpisi, s razrešenim skraćenicama:

• „Ο ΑΓΙΟΣ ΧΡΙΣΤΟΦΟΡΟΣ“: Sveti Hristofor.
• „ΙϹ ΧϹ“: Isus Hristos.

Odeća, nabori i lice

Spreda zakopčana nizom okruglih dugmadi, sivoplava gornja haljina prati trup, a niže je podignuta, ostavljajući noge slobodnim za prelazak. Svetla traka naglašava njen otvor, dok skupljena tkanina obrazuje velike, zaobljene nabore, razvijenije na desnoj strani fotografije, tamo gde počiva svetiteljeva leva ruka. Ispod gornje haljine vidi se svetla odeća koja pokriva butine i završava se otprilike kod kolena.

Crveni plašt vezan je spreda, visoko na grudima, velikim čvorom. Prostire se preko ramena i spušta iza figure do visine kolena, a krajevi mu se izvijaju napolje. U gornjem delu njegova crvena površina približava se Hristovom himationu, dok niže uokviruje sivoplavu haljinu. Svetle linije na tkaninama prate različite pravce nabora, naročito oko lakta i u velikom previjanju ispod leve ruke.

Na licu obrada postaje finija. Kestenjasta talasasta kosa uokviruje obraze i doseže do potiljka, dok se brada oko podbratka deli u male pramenove. Toplim tonovima inkarnata i dubljim senkama oko očiju i duž nosa oblikuje se volumen glave. Pogled je upravljen ka Hristu, bez izrazitije promene u izrazu usana.

Eftimios Cigaridas proučio je prenosnu ikonu Uspenja Presvete Bogorodice, poreklom iz istoimene crkve u Kalambaki i čuvanu u manastiru Varlaamu, koju pripisuje Teofanu i datuje u 1527. godinu. Njegov predlog oslanja se na gotovo istovetnu ikonografiju s Uspenjem u Anapafsasu i na stilsku srodnost s Andreasom Ricosom. Kod Hristofora, prema našem čitanju, uzdržanost izraza postaje naročito primetna kada se uoči kako se skromnim sredstvima iskazuje veza s detetom: dovoljni su okret glave i pravac pogleda, dok ruke ostaju zauzete štapom i skupljenom odećom.

Sveti Hristofor Teofana Kritskog i zapadna ikonografija

Priča o prenošenju Hrista preko reke veoma se široko proširila u zapadnoj srednjovekovnoj tradiciji. Dokumentacija Metropoliten muzeja umetnosti o srodnoj slici Đovanija Batiste Pjacete (Giovanni Battista Piazzetta) sažima kazivanje Zlatne legende (Legenda aurea): neobično visoki Hristofor prenosi malo dete na drugu obalu, pre nego što mu ono otkrije da je Hristos. Pjacetina slika nastala je tridesetih godina XVIII veka; pozivanje na muzej ovde služi žitijnom kazivanju i ne predstavlja svedočanstvo o neposrednom slikarskom predlošku Teofana.

U kritskoj sredini dodir sa zapadnim temama i načinima slikanja bio je već ustaljen. Angeliki Limberopulu ispituje porudžbine ikona in forma latina i in forma greca na osnovu notarskih arhiva Kandije. Među slikarima koje proučava nalazi se Nikolo Gripiotis (Nicolò Gripioti), aktivan od 1491. do 1525. godine, koji je naslikao Svetog Hristofora za kapelu porodice Bono u dominikanskom manastiru Svetog Petra Mučenika. Svedočanstvo pokazuje da je tema kružila u porudžbinama kritskim radionicama pre živopisanja Anapafsasa.

U tom okviru može se razumeti Teofanov izbor. Kompozicija se vezuje za zapadnu ikonografiju svetitelja koji nosi Hrista, dok se slikarska obrada uklapa u celinu pravoslavnog katolikona. Tačno određivanje nekog posebnog venecijanskog predloška zahtevalo bi podrobniju uporednu građu od one koju pružaju navedeni izvori.

Zanimljiv je i predmet u ruci deteta. Na maloj tabli sa Svetim Hristoforom koju Muzej umetnosti u Filadelfiji povezuje sa školom Jana van Ajka (Jan van Eyck) i datuje oko 1460–1470, Hristos drži kristalnu kuglu, povezanu s težinom sveta koju svetitelj nosi zajedno sa svojim malim putnikom. Na zidnoj slici u Anapafsasu on drži zatvoren svitak, vidljiv kao mali beli potez četkice na crvenom himationu, pored prstiju leve ruke.

Izvori i literatura

• Lymberopoulou, A. (2023). Post-Byzantine Cretan Icon Painting: Demand and Supply Revisited. Arts, 12(4), 139.
• Metropolitan Museum of Art (b. g.). Saint Christopher Carrying the Infant Christ (Giovanni Battista Piazzetta). The Met Collection, Njujork.
• Philadelphia Museum of Art (b. g.). Saint Christopher, oko 1460-1470. Collection, Filadelfija.
• UNESCO World Heritage Centre (1988). Meteora. World Heritage List, br. 455.
• Θεοφάνης Σταυρονικητιανός, Ιερομόναχος (2025). Η ὑπογραφὴ τοῦ Θεοφάνους τοῦ Κρητὸς στὴν Ἱ.Μ. Σταυρονικήτα Ἁγίου Ὄρους [Potpis Teofana Kritskog u svetom manastiru Stavronikiti na Svetoj Gori]. Βυζαντινά Σύμμεικτα, 35, 349-373.
• Κωνσταντουδάκη-Κιτρομηλίδου, Μ. (2023). Οι τοιχογραφίες στο καθολικό της μονής Αγίου Νεοφύτου: εικονογραφία, καλλιτεχνική ταυτότητα και ο κρητικός Θεοφάνης στη βενετική Κύπρο [Zidne slike u katolikonu manastira Svetog Neofita: ikonografija, umetnički identitet i kritski Teofan na mletačkom Kipru]. Δελτίον της Χριστιανικής Αρχαιολογικής Εταιρείας, 42 (2021), 197-238.
• Τσιγαρίδας, Ε. Ν. (2001). Άγνωστο έργο του Θεοφάνη του Κρητός στα Μετέωρα [Nepoznato delo Teofana Kritskog na Meteorima]. Δελτίον της Χριστιανικής Αρχαιολογικής Εταιρείας, 22, 357-364.