Konjanici među okupljenim narodom, ispred zgrade s drvenim balkonom. Mesto i datum nisu utvrđeni.U Nausi muzika običaja „Genicari i Bule“ određuje put kojim družina, bulúki, prolazi kroz grad. Uz zurlu i daouli svaki igrač se poziva iz svoje kuće; zatim različiti napevi prate kretanje i zastanke po četvrtima. Ovaj obredni red opisuje upis u Nacionalnom registru nematerijalnog kulturnog nasleđa, gde je zabeležena veza muzike sa pokretima učesnika. Običaj je 2020. godine uvršten u nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Grčke.
Zigija i raspodela zvuka
Zigija se naziva mali sastav instrumenata koji zajedno sviraju u tradicionalnom izvođenju. Zurla (grč. zurnás), glasni instrument s dvostrukim jezičkom, zajedno sa daoulijem, velikim bubnjem s dve kože nalik tapanu, čini karakterističan spoj te vrste, a sreće se i postava s dve zurle i jednim daoulijem. Tada primador razvija melodiju, dok pasador, ili basador, obično drži ison, produženi ton na koji se oslanja celokupni zvuk. Drugi svirač može se uključiti i u pojedine melodijske fraze, kako objašnjava organološki prikaz na sajtu ceti.gr.
Konkretne primere prakse iz Nause čuva izdanje Liceja Grkinja iz 2000. godine, posvećeno porodici Psatas. Na snimcima iz 1969. Vangelis Psatas svira zurlu, a njegov brat Dimitris daouli. U materijalu iz 1999. čuju se dve zurle, Vangelisova i njegovog sina Dimitrisa, uz daouli Antonisa Psatasa. Izdanje Liceja Grkinja tako omogućava da se prate i različite postave sastava.
Trščana „cambuna“ zurle
Na gornjem delu instrumenta nalazi se dvostruki jezičak, mali deo od trske koji se naziva i „cambuna“. On se vezuje na tanku metalnu cevčicu, kaneli, koja se potom umeće u kleftis, na gornjem kraju drvenog tela. Izradu opisuje zapis Zurnás Centra za istraživanje grčkog folklora Atinske akademije.
Pri duvanju trepere dve pločice jezička. Melodiju oblikuju prstored i vođenje daha, a iskusni zurlaši koriste kružno disanje kako bi produžili tok zvuka: tokom kratkog udaha kroz nos, vazduh zadržan u usnoj duplji i dalje napaja instrument. U opisu zurle, zasnovanom na delu Fivosa Anojanakisa, objašnjava se i kako prstoredi i duvanje služe melodijskim ukrasima. Odgovarajući odlomak dostupan je na sajtu ceti.gr.
Daouli i muzički korak
Dvema različitim palicama bubnjar radi po kožnim opnama. Teža malja, kopanos, daje dublje udarce, a tanki prut, verga, više i lakše. Zatezanju koža treba posvetiti pažnju, jer od njega zavisi i razlika u zvuku između dve strane instrumenta, kako je opisano na sajtu ipet.gr.
Na tim izdiferenciranim udarcima počivaju koraci. Bubnjar prati melodijsku frazu i odgovara na pokret igre, naročito kada se menja raspored grupe.
Patinada prati svečano kretanje povorke od jednog trga do drugog. U Grčkom plesnom pandektu opisan je raspored u dva reda, pri čemu se igrači na određenim mestima u muzici okreću jedni prema drugima. Te promene su povezane sa susretom sablji, takozvanih pales. Zapis na sajtu dance-pandect.gr pokazuje koliko pažljivo muzika prati pokrete povorke.
Napevi ulice i četvrti
Podudarnost melodije i mesta objašnjava folklorista Takis Bajcis u svom usmenom svedočanstvu za arhiv Istorima. Za put prema raskršću Lamnija pominje Riginu Turiju. Od Kamene prema Puljani sledi patinada Puljane, dok u oblasti Mitropolije počinje patinada Ipatra, uz koju družina prelazi most Batanija.
Od Kioska prema Agios Georgiosu odjekuje, prema istom kazivanju, „Kampana“. Kasnije, pri dolasku do Alonija, dolaze melodija „Kateva Lenku“ i patinada Alonija. Kazivač više puta razlikuje običaje kojih se seća iz ranijih vremena od onih iz doba kada je intervju vođen; to razlikovanje treba da prati i čitanje svedočanstva u Istorima Archive.
U diskografskoj dokumentaciji Liceja Grkinja patinade su odvojene od igara koje se izvode na zastancima. „Papadija“ i „Makrinica“, na primer, zabeležene su kao igre, a „Puljana“ i „Kampana“ kao patinade. U katalogu Liceja Grkinja njihovi nazivi sačuvani su zajedno s odgovarajućim snimcima.
Muzička arhitektura običaja postaje tako opipljiva kroz prelaze. Dok družina napreduje, poznavalac po napevu prepoznaje četvrt i deonicu puta. Igrač čuje promenu dok je već u pokretu, držeći svoje mesto pored ostalih i čekajući znak za sledeći pokret.
Oblačenje i „prosopos“
Priprema genicara počinje kod kuće, uz pomoć ukućana koji se staraju o nošnji i pričvršćuju srebrne ukrase. Kada stigne družina i začuje se Zalistos, igrač pozdravlja s prozora ili balkona podignutih ruku, trzajući telom. Zatim silazi, oprašta se sa svojima i pridružuje se grupi. U upisu nematerijalnog kulturnog nasleđa Grčke opisan je i taj pozdrav s malim poskocima, od kojih zazvone metalni ukrasi.
Prosopos s tarambulom, kako je dokumentovan u zbirci Liceja Grkinja u Nausi, spaja masku sa raskošnim povezom za glavu. Kod popisanog predmeta, maska ima osnovu od debelog pamučnog platna s gipsom, a s unutrašnje strane nosi slojeve voska. Naziv „voštana maska“ stoga označava samo jedan od materijala od kojih je izrađena.
Na beloj površini iscrtane su crne obrve i brkovi, a obrazi i usne obojeni su crvenom bojom. Na čelu se nalazi okrugli zlatni znak. Sitni otvori služe za oči, nos i usta, a ispod tarambula nalazi se vunena kapica na koju se pričvršćuje maska. Ovi detalji odnose se na konkretan muzejski predmet zabeležen na sajtu searchculture.gr.
Kod Gradske kuće predvodnik na trenutak podiže masku da bi otkrio svoj identitet i zatražio uobičajenu dozvolu za izvođenje običaja. Kasno popodne, na Alonijima, učesnici otkrivaju lica i tada se igri mogu pridružiti i nekadašnji genicari bez nošnje. Povorka zatim nastavlja prema Kameni, gde se izvodi poslednja igra tog dana, prema opisu u registru nematerijalnog kulturnog nasleđa Grčke.
Izvori i literatura
- Atinska akademija, Centar za istraživanje grčkog folklora. „Ζουρνάς“. Zapis zbirke na SearchCulture.gr.
- Ανωγειανάκης, Φ. (1991). Ελληνικά λαϊκά μουσικά όργανα. 2. izd. Atina: Melisa. Digitalni odlomci: „Ο ζουρνάς“ i „Το νταούλι“.
- Licej Grkinja u Nausi. „Πρόσωπος με ταράμπουλο παραδοσιακής φορεσιάς Γενίτσαρου (Μπούλας) Νάουσας“. Katalog zbirke na SearchCulture.gr.
- Λύκειον των Ελληνίδων (2000). Νάουσα Ημαθίας, Μπούλες, Χοροί και Πατινάδες από το έθιμο της Αποκριάς με ζουρνατζήδες την οικογένεια του Βαγγέλη Ψαθά. Dva kompakt-diska i štampana knjižica. Tekstovi: Fivos Anojanakis, Takis Bajcis i Lefteris Drandakis.
- Μπάιτσης, Τ. „Η προσήλωση του λαογράφου Τάκη Μπάιτση στην προβολή και στην προστασία του εθίμου Γενίτσαροι και Μπούλες“. Usmeni intervju koji je vodila Antonija Markoviti. Arhiv Istorima, EL-17048.
- Όμιλος Γενίτσαροι και Μπούλες (2019). „Γενίτσαροι και Μπούλες της Νάουσας“. List elementa, Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Grčke, upis 2020.
- Pandekt grčkog plesa. „Πατινάδα στη Νάουσα“. Enciklopedija grčkog plesa, odrednica E-A8D7E.
